Poseta Đinpinga ili Vučićevo pumpanje rejtinga

Predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping prvi put boravi u Evropi nakon izbijanja pandemije korona virusa. U svojoj zvaničnoj poseti starom kontinentu obišao je najpre Francusku gde se susreo s predsednikom Emanuelom Makronom. Danas dolazi u Srbiju, gde će boraviti dva dana i razgovaraće s predsednikom Aleksandrom Vučićem. Nakon toga, očekuje ga susret s premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.

Kad je o Srbiji reč, poseta Đinpinga dolazi u pravom trenutku, usred izborne kampanje i sasvim sigurno će biti iskorišćena za “pumpanje“ rejtinga Aleksandra Vučića. Međutim, jasno je da to nije jedini razlog. Šta se krije iza kulisa susreta Đinping - Makron - Vučić - Orban. Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže da je jasno da će poseta Đinpinga biti maksimalno iskorišćena u izbornoj kampanji SNS. 

- Budući da su posle decembarskih izbora posete visokih zvaničnika tzv. kolektivnog Zapada veoma retke, poseta predsednika Kine će svakako biti maksimalno korišćena u predizborne svrhe u kampanji za lokalne izbore početkom juna. Mala pomoć prijatelja nije naodmet, kad se ne može računati na neku političku alternativu u Srbiji kao na partnera široko otvorenih ruku, koji bi dalji privredni prodor Kine u Srbiji mogao da ograniči i eventualno podvede kroz rigorozniju kontrolu - navodi Minić za Nova.rs.    

- Odnosi s Kinom su svakako jedan od od stubova spoljne politike Srbije, i to ne od 2012. godine. Ti odnosi se u ovoj i prethodnoj deceniji ubrzano učvršćuju i ekonomsko prisustvo Kine u Srbiji je dramatično poraslo - tri kineske kompanije su najveći izvoznici iz Srbije, Kina ulaže u velike infrastrukturne projekte, dug Srbije prema Kini iznosi 3,7 milijardi evra, potpisan je bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini, a Srbija je važna tačka u kineskom projektu Pojas i put. No, to su sve minorne veličine za Kinu, koliko god bile značajne za Srbiju. Ono što Kinu privlači u Srbiji i Mađarskoj, to je lakoća postizanja dogovora o svim važnim pitanjima od obostranog interesa. Nema složenih procedura kao u visoko funkcionalnim državama - kaže Minić.

Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost kaže da su ove tri države specifične na svoj način, ali da ipak postoje poveznice.

- Sve tri posete su sigurna opcija za Si Đipinga, odnosno, sve tri zemlje su u prethodnom periodu iskazale ili određeni nivo naklonosti, kao što je slučaj s Francuskom, ili izuzetno visok nivo partnerstva, kao što su Mađarska i Srbija. Srbija je specifična po tome što nije članica EU, Mađarska iako jeste, jedna je od retkih država koja održava odnos s partnerima sa Istoka. Francuska, kao jedna od dve najveće ekonomije u EU, ima znatno blagonakloniju poziciju prema saradnji s Pekingom u odnosu na Nemačku, a sam Makron je imao vrlo povoljne izjave u očima kinskih zvaničnika, uključujući onu da politiku Evrope prema Tajvanu ne bi trebala da se formira prema SAD, već da treba da ima svoju poziciju i politiku - navodi Vladisavljev i dodaje:

- Dakle, slobodno se može zaključiti da je Si Đinping za svoju prvu posetu izabrao zemlje u kojima se neće susresti s visokim nivoom kritika i gde će fokus biti na postojećem nivou saradnje i kako bi ona mogla da se unapredi”.

U Srbiji već odavno odnos Srbije i Kine, od domaćih zvaničnika, predstavljen kao “čelično prijateljstvo”, a sam predsednik Si Đinping kao brat i prijatelj. Međutim, ono što uvek provejava iza tog prijateljstva jesu zajmovi, investicije i projekti. Kad je reč o kineskim kreditima, godinama unazad su tema, jer se o njima ne zna mnogo detalja, a bije ih glas da su vrlo nepovoljni. Svedočili smo pričama i da su neke države upravo zbog takvih zaduživanja došle na ivicu bankrota. 

Tim povodom Vladisavljev kaže:

- Dva glavna oblika saradnje između Kine i Srbije jesu infrastrukturni projekti, koji su finansirani iz kredita i strane direktne investicije koje su Kinu od 2021. učinile najvećim pojedinačnim investitorom u Srbiji. Dakle, kad posmatramo podatke NBS nijedna zemlja pojedinačno ne ulaže u Srbiju kao Kina, EU zajedno ulaže više od Kine, ali svaka pojedinačna zemlja unije gleda u leđa Kini kad su u pitanju investicije - kaže Vladisavljev i dodaje da se na to gleda kao na pozitivan podsticaj za razvoj srpske ekonomije, ali da treba skrenuti pažnju na to da taj oblik saradnje nije došao bez negativnih posledica.

A kineskih zajmova nije malo u Srbiji. Prema podacima istraživačke laboratorije AidData sa američkog univerziteta Vilijam i Meri, kineski zajmodavci su dali zajmove vredne više od 22 milijarde dolara za devet zemalja centralne i istočne Evrope između 2000. i 2021. godine, najviše za Mađarsku i Srbiju. Od te sume 9,4 milijarde dolara je otišlo u Mađarsku i 5,7 milijardi u Srbiju.