Đoković o povlačenju: Plakao sam, al' ne zbog bola

Dobro se svi sećamo te 2016. godine kada su počeli Novakovi problemi sa povredom lakta. Nakon toga, u 2017. bio je neprepoznatljiv, nije želeo da ide na operaciju, a alternativna medicina nije pomagala.

- Povrede su sportistima najveći neprijatelji. Kada je neko povređen u individualnom sportu, pogotovo u tenisu, tu nema izmene, nema nekoga da vas zameni. Karijera je na čekanju i stvari koje ste gradili godinama mogu biti u riziku. Verujem da postoji prevencija ne samo u sportu, već i u životu. Imao sam jednu veliku operaciju, imao sam povredu lakta. Zbog svega što se događalo godinama, zbog dugih mečeva, sezona, tenis ima najdužu sezonu, počinje u januaru, završava se u novembru. Mnogo turnira, mnogo putovanja, sve to utiče na telo i psihu - počeo je Novak svoju ispovest.

Vratio je najbolji teniser sveta film osam godina unazad.

- Loše je bilo 2017, a bol u laktu sam osetio još 2016. Uvek sam bio protiv tableta protiv bolova, nisam voleo, ali sam morao da ih koristim. Siguran sam da mnogo sportista može da se poveže s ovim. Ljudi očekuju da igraju, oni kupuju karte i možda je ovo jedino šansa da vas gledaju i uvek mislite: "Želim da budem tamo, ne želim da razočaram ljude, sebe, familiju." Trpeo sam bol, nosio sam se sa povredom, ali ona se samo pogoršavala.

Đoković je jedan od sportista koji se može pohvaliti neverovatnom psihološkom snagom. Ali ponekad je fizički bol jači.

- Ubio sam taj svoj bol, a shvatio sam u četvrtfinalu Vimbldona da ne mogu da serviram, da ne mogu da podignem ruku, znao sam da je gotovo i da je to momenat kad moram da napravim neke radikalne promene. Izbegavao sam operaciju po svaku cenu, a kada sam posle Vimbldona završio, uzeo sam odmor i nisam hteo da igram. Pokušao sam da se izlečim, trenirao sam za novu sezonu, osetio sam bol ponovo, otišao sam da igram u Australiji i shvatio sam da moram na operaciju. Uradio sam to i šest nedelja kasnije sam se vratio.

Naravno, misli o penziji i povlačenju tada su počele da naviru.

- Plakao sam posle operacije, ne zbog bolova, već jer sam izneverio sebe. Moja filozofija kaže da izbegnem operaciju, da uradim sve što mogu da ne odem "pod nož", a mama mi je bila tu. Rekao sam joj: "Mama, izneverio sam sebe!" Ona me je tešila i rekla da je to normalno i da to svi rade. To je bila ogromna promena za mene, tad sam imao 30 godina. Što je za sportistu mnogo, ulazite u poslednju fazu karijere. Imao sam fantastičnu karijeru i niko mi nije rekao da usporim, da ne igram godinu ili dve.

Zastao je Nole, a potom je dodao:

- Osetio sam se da hoću da napustim tenis, nekoliko meseci nakon operacije sam ispao iz najboljih 20, igrao sam najgori tenis ikad. Gubio sam, osećao sam se loše na terenu. Mislio sam da je to momenat za kraj. Onda sam morao da sredim svoj servis, taktiku, sve je to bio izazov. Okupio sam svoj tim, rekao sam im da se distanciram od profesionalnog tenisa, mislio sam da je vreme za sledeće poglavlje. Bili su tu moja žena, moj menadžer, moj tim. Rekli su mi da sačekam, da se smirim, da razmislim jer sam bio "usijane glave". Izgubio sam meč u Majamiju i mislio sam da je to to, onda sam stao, podržali su me, zahvalan sam im na tome. Morao sam da se smirim, ubrzo nakon toga, u drugom delu 2018. godine sam osvojio Vimbldon, US Open i samo sam počeo da se podižem i onda sam u narednim godinama imao najbolje momente u karijeri - zaključio je srpski teniser.