Kako je cena projekta EXPO 2027 odjednom prepolovljena?

Radovi na projektu „EXPO 2027“ uveliko su toku, barem prema rečima predstavnika vlasti, a 1. maja očekuje se i postavljanje kamena temeljca za izgradnju nacionalnog stadiona u Surčinu. Međutim, javnost još uvek nije upoznata sa tim gde se završava projekat EXPO 2027, a gde počinju ostali projekti planirani kao deo vizije "Skok u budućnost - Srbija 2027“. Jedino što se zna jeste da je za sve to zajedno predviđeno ulaganje države od oko 18 milijardi evra.

- U EXPO neće biti uloženo više novca od milijardu ili milijardu i dvesta miliona evra - rekao je ministar finansija Siniša Mali gostujući na televiziji Pink, navodi Danas.

Ovaj podatak je, međutim, u suprotnosti sa onima koje su pre Malog iznosili drugi predstavnici vlasti i ljudi uključeni u ovaj projekat.

Tako smo od ministra građevinarstva Gorana Vesića, zatim od Dušana Borovčanina, direktora preduzeća EXPO 2027, ali i od predsednika Srbije Aleksandra Vučića do sada čuli da će za ovu izložbu biti izdvojeno oko 2,5 milijardi evra. To znači da je cena ovog projekta sada niža za oko 1,3 milijarde evra, a javnost nije dobila objašnjenje kako i zašto.

Kako je Mali došao da ove brojke i šta bi ona sve trebalo da obuhvati, Danas nije uspe da sazna. Iz Ministarstva finansija do objave ovog teksta nisu dobijeni odgovori na postavljena pitanja.

Urednik publikacije "Strateo“ Saša Đogović, smatra da za ovo postoje dve mogućnosti.

- Mi ne znamo šta sve spada pod projekta EXPO, ne postoji javno ta specifikacija, pa je najverovatnije došlo do smanivanja investicija, odnosno redukovanja potreba, te je samim tim redukovana i cena - objašnjava on.

Druga mogućnost je, kako dodaje, da je nešto izbačeno iz projekta.

- Moguće je da su pojedine stvari prebačene u ostale projekte, van ovog koji čini srž samog EXPO-a. Pa je ta vrednost niža zbog toga - navodi Đogović.

Međutim, on pretpostavlja da je u pitanju ipak prva opcija.

- Verovatno su smanjene investicije, kako se ne bi prenapregnuo budžet i došlo do još izdašnijeg i dodatnog zaduživanja. Sada su to pokušali da racionalizuju kako bi očuvali budžetsku stabilnost - smatra Đogović.