MALO ORAŠJE I DUBONA Tamo gde se ljudi više neće smejati

Još niko od predstavnika državnih institucija nije izašao pred narod i rekao "i ja sam kriv što su se ovi masakri dogodili". Ne, potencira se kolektivna odgovornost kako bi se vlast zaštitila. Moral je najdublje povezan sa samopoštovanjem koje upravo proizilazi iz sopstvenog preispitivanja i odgovornosti.

Da li je policija mogla da pokaže svojim postupcima da zna, da je ubica iz okoline Mladenovca kod njih zabeležen kao potencijalno opasna osoba, više puta osuđena? Mogla je. Da li je zdravstveni sistem mogao da prepozna da moderno vreme nosi i moderne mentalne bolesti, pojavom novih tehnologija? Mogao je. Sve ovo, samo je delić onoga sto je moglo da se uradi, kako bi rekao narod u Srbiji, još onomad.

Na moralnu, političku i krivičnu odgovornost sistema i lokalne uprave pozivaju i stanovnici Malog Orašja i Dubone. Međutim, da li postoji pojam odgovornosti u političkom diskursu predsednika i vladajuće partije? U drugom obraćanju naciji predsednika Aleksandra Vučića, koje je usledilo sledećeg dana, nakon masovnog ubistva u okolini Mladenovca, odgovornost nije pomenuta ni kao retorička figura. Umesto toga, predsednik daje kvalifikaciju čina kao terorističkog i pominje stidljivo teoriju zavere.

- Da sam pobornik teorija zavere, svašta bih imao da kažem, ali pošto nisam - samo ću saopštiti mere i činjenice i stvari koje ćemo uraditi - izjavio je Vučič.

Fokus u drugom obraćanju narodu je opet na merama - hapšenje direktnog počinioca, opšte razoružavanje i kažnjavanje širenja lažnih dojava. Kao krajnju meru on predlaže smrtnu kaznu.

- Pravde će biti, ni ovaj mali monstrum, niti ovaj veći monstrum neće pobeći - naglasio je predsednik Srbije.

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić ocenio je masakr u Mladenovcu kao teroristički akt, a Vučić ponovio.Tako je Gašić potvrdio da je najpotpuniji simbol režima, čovek koji se prihvata svega o čemu ne zna ništa. Konkretno, ako policija nije mogla da uradi puno u masovnom ubistvu u beogradskoj osnovnoj školi, toliko je mogla, ali je i morala da uradi puno toga u masovnom ubistvu u mladenovačkim selima.

Naime, može se reći da je prvi napad u okolini Mladenovca mogao da iznenadi policiju i da se nekako može pravdati odsustvo reakcije policije. Zato se nikako ne može reći da je policija uradila svoj posao kada je masovnom ubici dozvoljeno da bez ikakvih problema ode u drugo selo i da tamo nastavi sa ubijanjem svih koji su se našli na ulici.

Minimum koji je policija morala da učini je da bar pokuša da spreči masovnog ubicu da iz prvog sela, mirno i bez otpora, pređe u drugo selo i nastavi sa masakrom. I, da, masovnom ubici iz okoline Mladenovca idol je bio Kristijan Golubović. Ne Osama Bin Laden. Ne ni slučaj "11. septembar" u Americi. Za Uroša Blažića su kriminalci, koje režimski tabloidi favorizuju, bili idoli. Ima vic koji kaže da ćemo dno da dotaknemo kada počnemo da u kineske radnje ulazimo sa rečima: "Ništa, hvala, samo razgledam". 

Međutim, ljudi su prestali da se smeju, i to je poslednji stadijum tuge i nastavak nasilja.