Amerika (ne) vidi demokratiju PO MERI SNS

U Srbiji su i dalje nerešeni problemi ozbiljne korupcije, izostaje nezavisnost pravosuđa, a sloboda medija je ograničena, navodi se u ovogodišnjem u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu. U izveštaju se navodi da je u kredibilnim izveštajima zabeleženo da u Srbiji postoji problem sa nezavisnošću pravosuđa i ozbiljnim ograničenjima slobode izražavanja i medija, koje uključuje i nasilje prema novinarima, ozbiljnu korupciju u Vladi, trgovinu ljudima.

Dakle, zvanični Vašington ne vidi demokratiju u Srbiji. Može li nešto što je ozbiljno mutiralo da se vrati u ono što je nekada bilo? Nažalost, baš u takvom trenutku popis stvari o kojima se ne sme govoriti i reči koje se ne smeju izgovarati, produžava se iz minuta u minut. Pitanje je kako se može pregovarati sa ovom mašinom za lov na neistomišljenike, koja ima mnogo glava, mnogo nogu, sokolove oči, koja je stalno budna, uvek spremna? U svakom slučaju, guranje pod tepih neće učiniti da ove pojave nestanu.

Na delu je suspenzija drugačijeg mišljenja i niz tajnih mera, procedura i protokola koji su od režimske većine napravili PR agencije u službi Aleksandra Vučića i vladajuće SNS. Sad smo u fazi u kojoj je to mnogo dramatičnije.To što SNS čini teorijski se naziva "novi autoritarizam". Reč je o sistemu u kojem se nosioci vlasti predstavljaju kao demokrate, sve čine da izgrade demokratski imidž, a istovremeno sve čine da satru, unište i onemoguće svaku kritiku. Cenzura i u Skupštini ograničava saznanje i vrednosti, a to je ključ za nametanje ideološkog ropstva.

To što pripadnici vlasti čine poslanicima opozicije je potpuno neprihvatljivo sa stanovišta opšte prihvaćenih standarda parlamentarne prakse, etike, morala i prava. Nasilnicima iz redova režima, nikada nije zabavno kada im se žrtve otrgnu i uskrate im mogućnost svakodnevnog iživljavanja. Kivni su na otpor opozicionih poslanika. Dobacivanja i psovki poslanika SNS-a postideli bi se i gosti najgorih birtija na Ibarskoj magistrali. A onda iskoči ambasador SAD-a u Beogradu Kristofer Hil i apodiktično kaže: "Srbija ide ka Zapadu. Možda ne dobijaju svi isti utisak, ali Srbija teži ka Zapadu". Zona sumraka? Paralelni univerzum?

Uz razumevanje da je američki cilj da približi Srbiju Zapadu, da li to treba da se radi uz pomoć ljudi koji predstavljaju sve ono što Amerika baš i ne zagovara? Da li je Kristofer Hil upoznat sa pisanijem Stejt departmenta ili i dalje smatra da valja pogled upraviti napred, u svetlu budućnost Srbije u koju će nas uvesti Vučić, Brnabić, Jovanov. 

Kao i svako povlađivanje nasilniku, i ovo je osuđeno na propast. Praviti građane budalama, uz njihov "dobrovoljni pristanak", to je ovde vrlo popularna privredna grana među domaćim političarima na vlasti.