Namerno izazivali stečaj - niko nije odgovarao

Često se i nakon privatizacionog perioda moglo pročitati kako domaći propisi "nepravedno" dozvoljavaju vlasnicima koji su neracionalnim i nesavesnim poslovanjem oterali svoje preduzeće u stečaj, da ga povrate, kupovinom iz stečaja, ali oslobođeno obaveza i dugova koje su oni prehodno napravili.

Istina je, međutim, da u Beogradu za krivično delo namernog izazivanja stečaja, sve su prilike, niko nije odgovarao, niti se protiv nekoga vodio sudski postupak.

Forbes Srbija pitao je beogradske osnovne sudove, kao i Viši sud u Beogradu, odnosno njegovo odeljenje za suzbijanje korupcije, da li je bilo postupaka ili presuda po osnovu krivičnog dela iz članova 232 i 232a Krivičnog zakonika, a koji se odnose na prouzrokovanje stečaja i prouzrokovanje lažnog stečaja.

Zakon propisuje zatvorsku kaznu

Prouzrokovanje stečaja već više od decenije je krivično delo i regulisano je Krivičnim zakonikom.

Član 232. ovog propisa kaže da "ko u subjektu privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica, neracionalnim trošenjem sredstava ili njihovim otuđenjem u bescenje, prekomernim zaduživanjem, preuzimanjem nesrazmernih obaveza, lakomislenim zaključivanjem ugovora sa licima nesposobnim za plaćanje, propuštanjem blagovremenog ostvarivanja potraživanja, uništenjem ili prikrivanjem imovine ili drugim radnjama koje nisu u skladu sa savesnim poslovanjem prouzrokuje stečaj i time ošteti drugog kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina".

I naredni član Krivičnog zakonika, govori o sličnom krivičnom delu, s tom razlikom da je u ovom slučaju u pitanju prouzrokovanje lažnog stečaja. U ovom članu kaže se da će se kazniti lice koje "u nameri da izbegne plaćanje obaveza prouzrokuje stečaj privrednog subjekta prividnim ili stvarnim umanjenjem njegove imovine".

I za lažni stečaj je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina, s tim što se u situacijama kada zbog lažnog stečaja "nastupe teške posledice za poverioca", zatvorska kazna može biti i od dve do čak 10 godina.

Propisi kažu jedno, praksa sasvim drugo

Ovo krivično delo u nadležnosti je Viših sudova, odnosno njihovih odeljenja za suzbijanje korupcije, odgovorili su za Forbes Srbija u Prvom osnovnom sudu u Beogradu na pitanje da li se pred ovim sudom vodio postupak zbog ovog krivičnog dela i da li je bilo sudskih presuda od kada su pomenuti članovi uneti u Krivični zakonik.

U Drugom i Trećem osnovnom sudu odgovaraju identično. Uvidom u njihove upisnice "nema podataka da su se pred ovim sudovima vodili postupci zbog krivičnog dela prouzrokovanja stečaja ili lažnog stečaja iz članova 232. i 232a Krivičnog zakonika", kažu u ovim beogradskim osnovnim sudovima.

Isti odgovor Forbes Srbija dobio je i iz Višeg suda u Beogradu.

- Povodom vašeg zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, a kojim ste tražili informaciju da li se pred Višim sudom vodi postupak i da li je do sada izrečena neka presuda po članovima 232 i 232a Krivičnog zakonika koji se tiču prouzrokovanja stečaja od perioda kada postoje ove odredbe u pomenutom propisu, obaveštamo vas da je nakon izvršene pretrage utvrđeno da se pred Višim sudom nije vodio, niti vodi krivični postupak zbog krivičnog dela iz člana 232 i 232a Krivičnog zakonika, te da u skladu sa navedenim nije izrečena nijedna presuda - odgovaraju u Višem sudu.

Oni dalje pojašnjavaju da su odeljenja za suzbijanje korupcije formirana 1. marta 2018. godine i da od tada Viši sud nije imao nijedan postupak zbog ovog krivičnog dela.

Drugim rečima, ako beogradski osnovni sudovi tvrde da u njihovim pretragama nema podataka da je vođen sudski postupak ili izrečena ijedna presuda zbog krivičnog dela prouzrokovanja stečaja ili lažnog stečaja, a isto tvrdi i Viši sud, nameće se zaključak da u Beogradu zapravo nikada niko nije krivično odgovarao za ovo krivično delo.

Teško dokaziva namera

Advokati kažu da je ovo krivično delo teško dokazivo zbog čega je i sudska praksa siromašna. S druge strane, nema sumnje da je bilo slučlajeva da se na ovaj način izbegnu nagomilane obaveze, oštete poverioci ili pribavi sebi neka materijalna korist.

Na pitanje zbog čega su retki ili nepostojeći sudski slučajevi kada se radi o ovom krivičnom delu i kakvu to poruku šalje privredi, advokat Nemanja Nikolić za Forbes Srbija kaže da to ne znači nužno da organi ne rade dobro svoj posao.

- Za pravilno razumevanje ovog problema moramo najpre razumeti sam pojam stečaja. Nema uređene zemlje na svetu koja ne reguliše institut stečaja na ovaj ili onaj način. Jednostavno rečeno, kada dužnik postane nesposoban za plaćanje, stečaj je tu da obezbedi ravnomerno kolektivno namirenje poverilačkih potraživanja u precizno regulisanom postupku. Uzroci insolventnosti su brojni i ne mogu se sa lakoćom popisati, niti se pokretanje stečajnog postupka može lako nekome pripisati kao zla namera. Ne bih rekao da pravosuđe šalje bilo kakvu poruku privredi zbog odsustva osuda za dela u vezi sa stečajem, jer tu postoji značajan broj faktora koji se moraju uzeti u obzir - odgovara Nikolić.

Na pitanje ko pokreće postupak, odnosno tužbu sudovima, da li su to poverioci ili tužilaštvo, Nemanja Nikolić odgovara:

- Za ova krivična dela nadležni javni tužilac preduzima gonjenje po službenoj dužnosti, a po krivičnoj prijavi podnetoj od državnih i drugih organa ili pravnih i fizičkih lica. Krivičnu prijavu protiv lica koje je prouzrokovalo stečaj će najčešće podneti poverioci lica nad kojim je otvoren stečaj, budući da oni, kao oštećeni, imaju interes da se u krivičnom postupku odgovorno lice proglasi krivim - kaže sagovornik.

Nikolić upozorava da se za prouzrokovanje stečaja može odgovarati samo u slučaju postojanja namere, to jest ova dela se ne mogu izvršiti iz nehata.

- Dokazivanje umišljaja znatno otežava posao tužilaštva. S druge strane, imamo i problem pravne kvalifikacije dela. Glava 22 Krivičnog zakonika predviđa čak 29 krivičnih dela protiv privrede. Među njima je i famozna zloupotreba položaja odgovornog lica kao jedno opšte delo protiv prirode koje je po diktatu zakona supsidijarnog karaktera i za isto se može odgovarati samo ako nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela. U praksi je čest slučaj da se primarno koristi upravo ova inkriminacija za koju i dalje postoji relativno visok broj osuda.