Dan kad je ubijen Navaljni

Moraće.

Floskule i fraze o patriotizmu od onog koji o patriotizmu ne zna ništa, od onog koji se gnuša svake vrste ljubavi, pa i one prema svojoj domovini.

Uspavani glasom koji ne želimo da čujemo, probudili smo se i čuli vest koju nismo hteli da čujemo.

U ruskom zatvoru, negde u Sibiru umro je Navaljni. Opozicionar zatvoren jer je bio protiv Putina i protiv rata.

Opijeni Hepi analitičarima veliki Z Srbi se raduju.

"Tako treba sa izdajicama!"

Zamišljaju ruske tenkove na ulicama Beograda, zamišljaju kako oni sa Rusima vrše "istragu drugosrbijanaca", upadaju nam u kuće, pljačkaju, siluju, ubijaju.

Nije ovo preterivanje, oni su presudu doneli, ali nemaju hrabrosti da je izvrše.

Čekaju Putina, ili čekaju da se Vučić pretvori u malog Putina.

Čekaju da povede borbu protiv "obojenih revolucija", homoseksualaca i drugosrbijanaca.

I Vučić je danas tužan.

Tužan što nije bliže Rusiji.

Tužan što zbog dosadne bankomat-Evrope mora da nosi masku čoveka koja se već istanjla i već se kroz nju vidi radikal.

Tužan što za dan državnosti nije mogao da odlikuje ni Legiju, ni Zvezdana Jovanovića, ni ove koje je sud oslobodio krivice za ubistvo Slavka Ćuruvije, ni Radoičića.

Kakvo bi to slavlje bilo!

Ispiranje mozga medijima, siromaštvom i kriminalom je skoro završeno.

Samo da se uključi centrifuga.

Centrifuga koja bi strahom i terorom iscedila svaku kap demokratije.

Ne može. Suviše smo blizu Evropi, a suviše daleko od Rusije.

Majke Rusije koja dozvoljava da joj Putin ubija decu.

Aleksandra Ćurčić